Tihi heroj Novosađana – Miljan Pušica: Od pakla i dve godine pauze do evropskog trofeja i koraka do povratka u reprezentaciju

Blistaju rukometaši Vojvodine ove godine. Sezona iz snova, najbolja u istoriji kluba zaokružena je evropskim trofejem, EHF kupom. Posle titule šampiona Srbije, desete u nizu, stigao je na Slanu baru i pehar za pobednika u trećerangiranom takmičenju na Starom kontinentu. Podstrek za klub, polazna osnova za napredovanje, prvo ka Ligi Evrope, a za nekoliko godina želja svih u „Srpskoj Atini“ je elita, Liga šampiona. Put do nje nije nimalo lak, potrebno je i da klub napravi iskorak, kako na organizacijskom, a pre svega na finansijskom planu.

Napravio je Boris Rojević tim ratnika. Ne zavisi Voša od pojedinca, kolektiv je snaga, sistem postavljen, građen pet godina od dolaska Vrbašanina na klupu. Plodovi rada dali su rezultate ove sezone i na međunardnom planu. Došli su Novosađani do dva trofeja i bez jedinog desnog beka u ekipi, Milana Milića, najboljeg krila ove sezone, povremenog reprezentativca Srbije Miloša Grozdanića i drugog golmana Luke Arsenića.

Belorus Boris Puhovski je bio vođa, klasa, igrač koji pravi razliku, koji vidi sve pukotine u odbrani. Iskustvo dugogodišnjeg igranja Lige šampiona u dresu ukrajinskog Motora iz Zaporožja, godinama u vrhu liste strelaca najjačeg klupskog takmičenja, u mnogim mečevima je bila prevaga. S vremena na vreme umeo je da zablista Mohamed Aziz Aidi i Gregor Ocvirk. Branko Tomić i Srđan Milić su bili džokeri, golman Fran Lučin je bio uvek pouzdan kada se lomilo, snaga na crti su Živan Pešić i Luka Rogan, pouzdana krila Bojan Rađenović, Darko Milenković i Marko Vasić, a tihi heroj Novosađana ove sezone bio je Miljan Pušica.

Ekipa Vojvodine koja je početkom godine bila „nameštena“ kao napadačka, koja daje gol više, završava sezonu kao dominantna odbrambena sila. Odličnim defanzivcima Živanu Pešiću, kapitenu Miljanu Vukovljaku i Aleksandru Kurtešu, tokom sezone se pridružio nekadašnji reprezentativac Srbije. Svašta je ovaj stasiti momak iz Prijepolja prošao u karijeri. Posle afirmacije u Crvenoj zvezdi i Vojvodini, branio je tri godine boje Visle iz Plocka i pet nemačkog Mindena u najjačoj ligi na svetu. Posle teške povrede kolena i komplikacija posle operacije ligamenata bio je izgubljen za rukomet. Pre samo godinu dana bilo je pitanje da li će ikada moći da igra. Dugo je vagao, imao ponude Crvene zvezde i pančevačkog Dinama, ali se odlučio za dolazak na Slanu baru, u ekipu s kojom je u prvom mandatu već dva puta bio šampion Srbije.

On ne daje golove, ali pored njega nema prolaska. Zaključao je odbranu Voše poslednjih nedelja. Zajedno sa kapitenom Miljanom Vukovljakom drži središnji deo odbrane. Što prođe, tu je odlični golman Fran Lučin. Skandinavci u finalu, poznati po lepršavoj i brzoj igri, na gol više, postigli su na oba meča samo po 23 gola.

Kako se klesao pehar na Klisi? Puhovski transfer godine, Pušica potez sezone

Rojević: Najveća pobeda u karijeri, nadam se da je ovo samo početak

Puhovski: Nismo branili prednost, pokazali smo da možemo da slavimo i u gostima

Trener Boris Rojević posle finala sa Partizanom objasnio je kako je došlo do saradnja sa Pušicom, potez koji je po mnogima preokrenuo igru Vošu, učinio je jačom, granitnom u defanzivi.

„Neki su me savetovali da to ne radim, da ću ga čekati godinu dana, da nije dve sezone igrao. Na prvom razgovoru mi je rekao: ’Nisam uopšte spreman i biće mi potrebno još ko zna koliko, ali ja ću da radim jako’. Video sam, iako sam ga malo poznavao od ranije, da se radi o jednom fanatiku, znao sam da će taj dečko na kraju da donese sve ono što je doneo. Čekali smo ga na početku, bilo je i ovako i onako. Miljan je verovao u sebi, mi smo verovali u njega i odbrana zajedno sa kapitenom Vukovljakom je izgledala neverovatno. Nije isto kad su jedan bez drugog. Kad su u paru, to stvarno izgleda evropski“, rekao je Rojević za Mozzart Sport.

Šta očekuje Vojvodinu naredne sezone u Evropi?

Pre dvomeča sa švedskim Alingsosom specijalista za odbranu je govorio za naš portal o teškim danima posle oporavka od povrede, kako se odlučio za Vojvodinu, a nekoliko sati posle evropskog trofeja podelio je za čitaoce Mozzart Sporta utiske posle velike pobede u Stavangeru i overene krune u EHF kupu.

„Osećaj je fantastičan. Uradili smo veliku stvar za sebe, klub, srpski rukomet. Svi smo umorni, na izmaku snage, ali pehar EHF kupa je odlična satisfakcija za sve. Mnogo toga smo prošli ove sezone, pogotovo poslednjih nedelja. Bile su to i povrede koje su nas poremetile, bilo je i sumnji, ali ovaj tim je pokazao neverovatan karakter, da sve izdrži i da iz svega izađe jači“, rekao je Pušica za naš portal posle meča u Stavangeru.

Ćiribu, ćiriba, igra Voša k’o Barsa: Fantastični Novosađani doneli Srbiji prvi evropski pehar posle 22 godine

Vošina decenija sile

Skandinavci, za rukomet veoma talentovani, odbijali su se kao od kamena o rukometaše Vojvodine. Ispaljivali su domaćini u Stavangeru projektile visoko preko gola, bilo je u revanšu i dosta blokova. Jednostavno, kada je bilo na terenu sedam na sedam, spoljna linija Nerba ništa nije mogla protiv odbrane Lala.

„Nijednog trenutka nismo paničili, iskusna smo ekipa. Kada su poveli sa 10:7 krajem prvog poluvremena, posle tajm-auta smo se trgli, pokazali da smo prava ekipa. Znali smo kao igraju, šta treba da radimo da ih osujetimo. Dobro smo se spremili za meč, analizirali ih. Bili smo skoncentrisani, nismo gubili glavu i na kraju je sve ispalo kako treba. Kada sam se vratio u Vojvodinu, nisam zamišljao da možemo ovako dobro da igramo, sve je kliknulo".

Nije Pušica sebe stavljao u prvi plan, kaže da je rukomet kolektivan sport, da je bitna svaka karika.

„Tu sam da pomognem koliko mogu, ali i saigrači mi mnogo pomažu. Naša odbrana je jedna celina, svi su dali doprinos. Sa Miljanom Vukovljakom se dugo poznajem, razumemo se, znamo ko šta radi. I dalje kod mene postoji stres, problem u glavi, da li koleno može da izdrži ili ne. Zasad je sve dobro. Mislim da nisam još 100 odsto spreman. Dugo sam bio bez rukometa, pa nisam navikao na ovaj tempo sreda-subota. Potrebno je još vreme kako bih bio na maksimumu fizičke spreme“, zaključio je Pušica.

Dobra sezona u dresu Vojvodine nije ostala nezapažena. Miljan je na oku selektora Tonija Đerone. Ne bi bilo iznenađenje ako bismo iskusnog defanzivca videli opet u dresu Orlova na velikim takmičenjima. Na spisku je španskog stručnjaka za razvojni tim Srbije za mini pripreme od 12. do 16. juna u Šapcu. Podatak koji govori da kuca na vrata povratka i u najbolju selekciju.